Privatizacija Komercijalne banke je pitanje za akcionare. Menadžment prima instrukcije od borda direktora i naš posao je da se obezbedi sigurnost, stabilnost i profitabilanost banke i u ovoj, i u narednim godinama. Glavna poruka je da će Komercijalna banka i u narednim godinama obezbediti sigurno i stabilno poslovanje. Naši klijenti imaju usluge baš kao i klijenti bilo koje banke u razvijenim državama sveta.
„Pitanje akvizicije, odnosno kupovine – prodaje, to je pitanje za akcionare. Oni odlučuju da li će zadržati svoj udeo u nekoj instituciji ili će je prepustiti nekom drugom. Kad je reč o Komercijalnoj banci, ona ima pul od 12 odsto malih akcionara i na Beogradskoj berzi se dnevno trguje akcijama te banke. Za godinu dana je vrednost akcija porasla sa 1.800 na 2.800 dinara. Rezultat jeste dobar: vrednost akcija je za godinu dana povećana za 60 odsto. To je cilj menadžmenta: da bude što veća vrednost Banke. Da li će neko od akcionara odlučiti da svoje akcije proda, to zavisi od njegove odluke. Naš posao je da vrednost banke držimo na što višem niovu, jer Komercijalna banka je velika sistemska banka koja ima ogroman značaj i vrednost i mi to treba da držimo na optimalnom nivou. Mislimo da Komercijalna banka može i više da postigne.“
Ovako je Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, odgovorio na naše pitanje o očekivanoj privatizaciji najveće srpske banke u većinskom državnom vlasništvu. Sadašnji prvi čovek Komercijalne banke, inače, ima bogato iskustvo u akvizicijama koje su realizovane tokom prethodnog tranzicionog perioda u Srbiji. Bio je na čelu Novosadske banke koja je uspešno prodata austrijskoj Erste banci pre 15 godina, zatim je u Srbiji upravljao švajcarskim “Basler” osiguranjem koje je prodato austrijskoj grupi Uniqa osiguranje, a potom je bio profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji i direktor Agencije za osiguranje depozita. Iz profesionalnog iskustva Vladimira Medana u prošlih petanestak godina, moglo bi se zaključiti da se on „specijalizovao“ za pripremu i dobru prodaju kompanija u sektoru bankarstva i osiguranja. Šta u tom pogledu može da se očekuje u prodaji Komercijalne banke – glasilo je jedno od naših mnogobrojnih, sličnih pitanja na tu temu. Ali, diplomatski odgovor je uvek potencirao odvojene uloge akcionara-vlasnika i menadžmenta banke. Vlasnici kapitala banke odlučuju o prodaji, a mendžment banke upravlja najbolje što može!
„Naš posao je da rukovodimo institucijom na najbolji mogući način, a odluka vlasnika je kada će i kako sprovesti akviziciju. Zadatak menadžmenta je da obezbedi sigurnost i stabilnost banke. Mi smo i pokazali dobar rezultat, posmatrano po rezultatima poslovanja u 2018. godini. Najvažnije je da banka bude pouzdana, sigurna i stabilna. Jer, banka – to je poverenje. Naši građani i ulažu novac u banku, jer veruju u njenu stabilnosti i pouzdanost,“ kaže Vladimir Medan u razgovoru za Magazin Biznis.
- Zahvaljujući čemu je Komercijalna banka ostvarila istorijski dobar rezultat, pošto je banka već u procesu privatizacije, to se nekoliko godina i najavljuje, a faza akvizicije je obično period zastoja u poslovanju?
Komercijalna banka je u 2018. godini prelomila trend i sve negativne rezultate poslovanja preokrenula u pozivitvne. Posle određenog perioda kada smo imali stagnaciju, trend je preokrenut u rast. Svi pokazatelji poslovanja su pozitivni. Tako je i definisan rezultat poslovanja, kojim je ostvaren profit. Kontrolom troškova i podizanjem produktivnosti ostvaren je rast. Sinergija te dve poluge dala je dobre rezultate koji su se pokazali kroz rast bilansne sume. Komercijalna banka je jedna od lidera u štednji građana. Mi smo završili prošlu godinu sa 1,7 milijardi evra štednje građana, a već smo u 2019. posle prvog kvaratala, prevazišli taj iznos. To pokazuje da naši klijenti imaju aspolutno poverenje u Banku, a mi sve činimo da to poverenje opravdamo.
- Koliko je Banka iskoristila tu štednju na optimalan način za porast svog kreditnog portfolija?
Ovaj nivo štednje je osnov za poverenje u Komercijalnu banku. Sa druge strane, Komercijalna banka je veoma dobro kapitalizovana, čime garantuje štedne uloge. Napravljena je kombinacija plasmana stanovištvu, malim i srednjim preduzećima, mikroklijentima, velikim klijentima, uz investiranje u hartije od vrednosti. Plasmani privredi jesu važni za poslovanje banke, ali je veoma važno da to budu plasmani u pouzdane klijente, jer će se time obezbediti siguran povrat uloženog.
- Kako su sanirani gubici koje je Komercijalna banka beležila prošlih godina, o kom iznosu je reč i u kom segmentu poslovanja su bili najopasniji?
Disperzija rizika koju primenjujemo danas, posledica je iskustva koje smo izvukli iz poslovanja prethodnih godina. Jer, od 2005. do 2014. godine banka je imala značajan iznos nenaplativih plasmana. Ta nenaplativa potraživanja, odnosno gubici, su 2015. i 2016. godine isknjiženi na teret kapitala. Upravo to je obezbedilo da danas Banka može da radi bez opterećenja prošlosti i da se ne bavi lošim i problematičnim plasmanima, nego da se fokusira na plasmane danas i one koje će raditi u budućnosti. Time smo obezbedili profit. Reč je o iznosu od 13,5 milijardi dinara, odnosno preko 100 miliona evra NPL-ova, napravljenih ranijih godina, a koji su otpisani u dve godine.
- Banka je to uspešno prevazišla? Otpisivanje gubitaka nije imalo posledice na poslovanje vaše banke?
Banka je to isknjižila u 2015. i 2016. godini i sad ima ogroman pul potencijalnih prihoda od isknjiženih plasmana, jer su oslobođena sredstva koja su bila rezervisana po tom osnovu. To je bila dodatna vrednost i značiće mnogo za Komercijalnu banku koja će sa sinergijom ostalih prihoda, doprineti daljem razvoju Banke kao Grupe. Moramo imati u vidu da je Komercijalna banka i kod svoja dva supsidijara, takođe regulisala nenaplativa potraživanja. Zato danas možemo da kažemo da Grupa u svim svojim segmentima ima zdravo poslovanje. Kao Grupa smo u punom kapacitetu da u budućnosti ostvarujemo pozitivne finansijske rezultate, bez bilo kakvih opterećenje prošlosti.
- Za banku ove veličine kao što je Komercijalna, koliko je opasan otpis gubitaka od preko 100 miliona evra? Koliko je to moglo da ugrozi poslovanje?
To je stvar prošlosti i prevaziđeno je. Da li je trebalo tolerisati taj gubitak koji je kumuliran u desetak godina, koji je prikazan u te dve godine i isknjižen na teret kapitala? U odgovoru na to pitanje moramo imati u vidu da kapital Komercijalne banke iznosi 68 milijardi dinara (nešto više od pola milijarde evra) i da je samo u 2018.godini rastao za sedam odsto. Drugim rečima, Komercijalna banka kao Grupa ima adekvatan nivo kapitala koji je bez problema mogao da podnese čak i te gubitke iz prethodnih godina. Dakle, banka je u svakom slučaju veoma dobro kapitalizovana, zahvaljujući osnivačima koji su obezbedili dovoljna sredstva. Suština je da banka uvek može da izdrži sve udare, kao što je na primer, bila eksterna kriza 2008. godine. A to dozvoljava visok kapital Banke.
- Koji su plasmani trenutno naisplativiji za banku?
Komercijalna banka je sistemska banka, jedna od najvećih na srpskom tržištu. Da bi kao takva obezbedila sigurnost, ona vrši disperziju svog poslovanja i ne može se uprostiti i govoriti o jednostavnoj isplativosti i o tome šta je jednoobrazno dobar posao za banku. Postoji profitabilnost u smislu sigurnosti. Banka pokušava da nađe meru između rizika i prihoda. Jer, plasmani koji mogu da donesu najveći prihod, mogu da podrazumevaju i najveći rizik. A mi upravo zbog nekih iskustava iz prošlosti ne želimo da ulazimo u poslove koji mogu generisati neke nove, nenaplative kredite. Zato naš osnovni princip jeste princip sigurnosti za nas, ali i za sve naše klijente, koji u svakom trentuku mogu nesmetano i bez ikakvih ograničenja da raspolažu svojim sredstvima.
- Kako komentarišete sadašnji nivo bankarskih kamata na srpskom tržištu i da li je prošlo vreme visokih bankarskih kamata kakve su, na primer, bile pre desetak i više godina?
Nivo kamata u Srbiji već pet-šest godina ima opadajući trend. Evropska centralna banka (ECB) i dalje drži referentnu kamatnu stopu ispod nule i iznosi 0,3 odsto. Kao što je poznato, tromesečni EURORIBOR je osnova za određenjivanje kamatnih stopa u Evropi, pa i u Srbiji. Sa druge strane, tamo gde se javila svetska finansijska kriza, u SAD, njihova kamata na dolar je već u plusu i kamata FED-a iznosi 2,56 odsto, što znači da Evropljani kasne za tim. Šta će ECB uraditi do kraja ove godine, ostaje da vidimo. Očekujemo da će i u narednom periodu i ECB promeniti monetarnu politiku i da će izaći iz zone negativnih kamata. Svi ti procesi su doprineli da i u Srbiji imamo nisku kamatnu stopu koja je dovela do postepenog smanjenja rereferntne kamate. Kamatna stopa NBS je trenutno tri odsto i to je na istorijskom minimumu. Na bazi toga se određuju i sve ostale kamatne stope koje su u padu.
Drugim rečima, kamatne stope su na minimalnom nivou. Da li će za 0,1 ili 0,3 odsto doći do nekog sniženja, to je stvar konkurencije i borbe za klijente. Neki dalji značajni pad kamatnih stopa ne možemo očekivati. Da li će u narednom periodu rasti? Da, u nekom trenutku u budućnosti, počeće da rastu, ali za banku je važna i kamatna marža. Kako je padala aktivna, tako je padala i pasivna kamatna stopa, pa su banke svoje poslovanje svele na minimalne kamatne marže, upravo da bi obezbedile da što veći broj dobrih klijenata uzima kredite. Ali, samo najveće banke mogu kroz sistem velikih brojeva da obezbede dovoljno velike prihode iz ovako snižene kamatne marže.
- Ali neki klijenti se žale da banke, zbog niskih kamata, povećavaju administrativne troškove, kako bi došle do veće zarade...
To se mora staviti u kontekst kamatnih stopa koje su na minimalnom nivou. Naknade koje banke naplaćuju su isto tako na minimalnom nivou, pogotovo poredeći se sa nekim ranijim periodima. Uvek će se postavljati pitanje da li to može niže, ali banke će uvek nastojati da te troškove svedu na minimum, jer tako obezbeđuju konkuretnost i dobre klijente. Klijenti mogu danas vrlo lako da izračunaju trošak kredita.
- Može li se govoriti o projekcijama – do kada će trajati niske kamatne stope?
Nezahvalno je i teško prognozirati. Sve zavisi od odluka ECB i kretanja njihove politike jeftinog novca. Onog trenutka kad ECB odluči da smanji emisiju i da pomeri EURIBOR iz zone minusa u plus, to će biti prelomni trenutak i, kao kroz sistem spojenih sudova, tada treba očekivati postepeni rast kamata.
- Kada se može očekivati izlazak EURIBORA iz negativne zone?
Po nekim naznakama, očekivanja su da se od 2020. godine može dogoditi izlazak EUROBORA iz negativne zone. Ali, tih najava je od strane ECB bilo i do sada, pa su odluke odlagane, za razliku od FED-a koji je već ušao u pozitivne kamate. Pošto smo mi kao zemlja vezani za evro, prevashodno će ECB uticati na srpsko finansijsko tržište i na kretanje kamatnih stopa. Zato ovo jeste najugodniji period za korisnike kredita, jer su u prošlih 4-5 godina korisnici bili u situaciji da uz minimalne troškove kamata, rešavaju različite životne i poslovne probleme.
- Neizbežno je pitanje – spajanje banaka na srpskom tržištu. Taj proces je u toku, o tome se već godinama govori, uz čestu primedbu da je previše banaka i da treba da ih bude manje. Kako sve to komentarišete?
Tržište praktično gura banke u različita ukrupnjavanja u bankarskom sektoru. Ali, to je uobičajeno u svetu. Još sedamdesetih i osamdesetih godina su japanske banke napravile velika spajanja i prestigle mnoge svoje konkurente iz Evrope i SAD na globalnom tržištu. Sledila su dalja pregrupisavanja 90-ih i ukrupnjavanjem su nastale i velike evropske bankarske grupacije, potogovo u tranzicionom periodu u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Kapital ne poznaje granice i uvek pronalazi i prati svoje interese. Proces akvizicija banaka je uvek prisutan i tako će i biti. Isto je tako i u Srbiji gde ima akvizija i to će se nastaviti. Do sada su regionalne bankarsko-finansijske grupe vršile prestruktuiranja na srpskom finansijskom tržištu i to će se nastaviti. Moguće je i da se na srpskom tržištu pojave neki sasvim novi investitori. To je nezaustaviv proces.
- Koliko je ta uspešna 2018. godina u poslovanju važna za celu transakciju oko privatizacije Komercijalne banke u ovoj godini?
Mi ne možemo da znamo da li će biti transakcije ove godine. To je opitanje za akcionare banke.
- Ali ste, ipak, u postupku privatizacije. Kako komentarišete izjavu Sume Čakrabartija, predsednika EBRD, datu polovinom aprila srpskim medijima u kojoj se, u vezi sa Komercijalnom bankom kaže, da se „ugovor mora poštovati i kada vam se ne sviđa“? Reč je o ugovoru kojim se srpska država obavezala da EBRD isplati 252 miliona evra, ukoliko se za to EBRD opredeli, u slučaju privatizacije Banke?
Mi ne možemo da ulazimo u odnose sa akcionarima i ne možemo ni komentarisati stavove akcionara. Sve to što se tiče vlasničkih odnosa jeste pitanje za akcionare Komercijalne banke. To je isto kao i u drugim bankama. I tamo imamo različite akcionare i niko ne postavlja pitanje koja je struktura. U tom kontekstu, Komercijalna banka nastupa kao institucija bez obzira na vlasničku strukturu. Jer, cilj menadžmenta banke jeste da ostvaruje uspešno poslovanje u interesu klijenata, akcionara i zaposlenih.
- Da li ste u kontaktu sa ostalim akcionarima, ne samo sa EBRD?
Struktura akcionara Komercijalne banke ogleda se u sastavu borda direktora i na taj način oni artikulišu svoje interese i daju smernice menadžmentu. Nama kao menadžmentu je bitno da je banka ostvarila najbolji mogući finansijski rezultat.
- U konsultantskoj kući Lazard, koja je privatizacioni savetnik Komercijalne banke, sada radi i nekadašnji srpski ministar Božidar Đelić. Da li je srpska strana imala bilo kakav kontakt sa Đelićem u ovom poslu oko konsaltinga za privatizaciju Komercijalne?
Mi nemamo nikakav kontakt, akcionari odlučuju o konsultantu. Mi se držimo našeg posla u banci.
- Sadašnji ministar finansija Siniša mali najavio je nedavno raspisivanje tendera za prodaju Komercijalne do kraja maja ili početkom juna, a okončanje privatizacije do kraja ove godine. Šta u tom procesu možemo očekivati?
To je ponovo pitanje za akcionare. Ne možemo da prejudiciramo dinamiku i u kom smeru će se odvijati ceo proces. Akcionari o tome odlučuju: da li žele da prodaju svoju imovinu i po kojoj ceni - to je odluka svakog vlasnika. To su stvari koje će naši akcionari artikulisati u skladu sa svojim interesima.
- Da li se može očekivati novi vlasnik Komercijalne banke do kraja 2019. godine?
Teško je reći u kom smeru će se proces dalje odvijati. To je pitanje za akcionare. Menadžment prima instrukcije od borda direktora i naš posao je da se obezbedi sigurnost, stabilnost i profitabilanost Banke i u ovoj i u narednim godinama. Glavna poruka je da će Komercijalna banka i u narednim godinama obezbediti sigurno i stabilno poslovanje. Menadžment i zaposleni će uraditi sve da obezbede još bolje usluge svojim klijentima, jer smo implementirali sve tradicionalne, ali i sve proizvode elektronskog bankarstva. Naši klijenti imaju usluge baš kao i klijenti bilo koje banke u razvijenim državama sveta. Komercijalna banka je banka je uspela da spoji tradicionalno i savremeno i po tome se razlikuje od drugih banaka na tržištu. To je naša velika komparativna prednost – istovremeno smo inovativni i tradicionalni, ocenio je Vladimir Medan u intervjuu za Magazin Biznis.
Radojka Nikolić
Antrfile
Uspeh iz 2018. godine
U 2018. godini bilansna aktiva Komercijalne banke rasla je za devet odsto, a dobitak pre oporezivanja je rastao za 13 odsto. Komercijalna banka kao Grupa rasla je za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu koja je prikazala dobar finansijski rezultat. Pozitivni procesi su zabeleženi u svim organizacionim delovima Komercijalne banke. Depoziti su rasli za 11 odsto u 2018. godini, kako na nivou matične banke, tako i Grupe. To je sinergija koja je dovela do dobrih rezultata. Krediti stanovništvu su rasli za 13 odsto (ukupno, plasmani stanovništvu čine 30 odsto portfolija), a to je ogromna disperzija, jer veliki broj korisnika koristi različite vrste kredita. Time se obezbeđuje stabilnost sistema. Tokom prošle godine smo aktivno upravljali troškovima, tako da smo učešće troškova u prihodima u prethodnoj godini smanjili sa 61,8 na 58 odsto. Dakle, smanjili smo troškove, a povećali prihode. U narednom periodu kroz povećanje prihoda i dalju kontrolu troškova nameravamo da nastavimo smanjenje troškova. To su sve pozitivni efekti čišćenja bilansa u 2018, navodi Vladimir Medan.
Antrfile
Tržišna pozicija Komercijalne
- Kako biste ocenili trenutnu poziciju Komercijalne banke na bankarskom tržištu Srbije? Šta su prednosti, a šta su potencijalni izazovi?
Komercijalna banka je najznačajnija srpska banka, jer nije reč samo o sistemskoj banci u Srbiji, nego o banci koja posluje i u regionu, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, budući da tamo imamo dva organizaciona dela: u Banja Luci i u Podgorici. Takođe, Komercijalna banka je jedina srpska banka koja ima UNMIK-ovu licencu za poslovanje na teritoriji Kosova i Metohije. U Srbiji Komercijalna banka ima 202 organizaciona dela, zapošljava 2.770 ljudi, plus 310 u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, i u tom kontekstu je prisutna u svim značajnijim mestima i prepoznata kao brend. U prošloj, 2018. godini banka je napravila istorijski rezultat, odnosno profit od 71 milion evra, što je najbolji finansijski rezultat u istoriji Komercijalne banke. To znači da je izuzetno uspešno poslovala, ali to ne znači da će se na tome stati. Banka će i u narednom periodu iskoristiti mogućnost za još uspešnije poslovanje. Čvrsto verujemo da će u narednim godinama banka ostvarivati još bolje rezultate i ostvarivati profitabilnost.
Magazin-Biznis-intervju-dr-Vladimir-Medan
